Kada sam razmišljala o tome da pokrenem stranicu i Instagram profil koji će se baviti dikcijom, javnim nastupom i govorom, suočila sam se sa brojnim sumnjama i priličnom tremom (uviđam ironiju imanja treme u trenutku kad praviš profil o savladavanju treme). Da li to uopšte nekog zanima? Da li sam ja prava osoba da o tome pričam? Zašto bi nekome ko nije glumac ili voditelj bila potrebna veština govora i javne ili medijske prezentacije?

Zatim sam, vrlo štreberski i pedantno, odgovorila sebi na ova pitanja.

Da, ljude veoma zanima da čitaju o unapređivanju glasa, govora, akcenata, dikcije, artikulacije, obradi teksta, položaju tela, načinima i metodama prenošenja poruke… Instagram profil Umetnost govora ugledao je svetlost dana (ili lustera, pošto uglavnom na tome radim kasno uveče) u maju 2023. godine, a interesovanje je prevazišlo sva moja očekivanja. Veštine lepog govora, kulture prezentovanja sopstvenih misli i ideja, oslobađanje od treme – zanima, ispostavilo se, mnogo širu publiku od one uskostručne koju sam ja zamislila na početku. Zanimanja u kojima se kultura govora traži su izuzetno brojna, influenseri, trgovci, advokati, menadžeri, političari, diplomate, psiholozi, studenti, predavači, mladi novinari i voditelji, glumci u nastajanju, ali i oni koji nisu morali da govore tokom studija, ali sada rade na mestu na kome se veštine komunikacije cene i nagrađuju… Fascinantno je koliko javni govor prožima sve što radimo i većinu poslova u današnjem svetu!

Zašto sam baš ja osoba od koje to treba da naučite? Doktorirala sam na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, upravo na temu govora i naracije, pa sam tome posvetila trogodišnje istraživanje, umetnički projekat i pisanu disertaciju. Osim toga, predajem Umetnost govora već četrnaest godina, a četiri godine (tokom ovih četrnaest) sam predavala i Scenski govor. Što se tiče akademskih kvalifikacija, dodala bih to da sam završila dva fakulteta, od kojih sam na jednom imala i pedagogiju i metodiku nastave, tako da sam profesorka u jeku “profesorstva”. Nisu, međutim, samo ove naučničke stvari ono što me učvrstilo u uverenju da treba da podelim svoju naklonost prema javnom nastupu sa celim svetom. Tu je i praksa, a nje, verujte mi, ima stvarno dosta. Na Radio televiziji Srbije vodila sam (brojka je približna) više od 200 emisija, osmislila (i vodila) dva autorska ciklusa, snimila bezbroj priloga za emisije iz oblasti kulture i umetnosti, vodila kvizove i simultano prevodila evrovizijske programe (ne Evroviziju, ali, recimo, Bečki novogodišnji koncert). U televizijskim nastupima uživo sam pravi veteran i da – praksa pomaže da prestanete da se osećate kao da će vas kamera progutati, sažvakati i ispljunuti pred celom zemljom koja sedi ispred malog ekrana…

Dakle, ima ljudi koje zanima to čime se bavim i ja sam dobra u tome, pa mogu i da prenesem znanje, šta nam ostaje? Zašto vama konkretno treba obuka iz javnog nastupa? Ovo je veoma lična odluka. Ako mislite da ste ok sa sopstvenim glasom, da se ne zbunjujete, ne saplićete, ne mrmljate, da niste pretihi ili prebrzi, da se osećate lagodno na sceni i ispred kamere – onda vam nije potrebna obuka i možda će vam biti dovoljno da pročitate po koji tekst ovde ili na Instagramu – i sve će biti ok. Ali ako ste se prepoznali u nekom od navedenih problema, ili imate neki sopstveni koji nisam nabrojala – obučavanje u veštinama javnog nastupa vas može promeniti iznutra i spolja. Mene jeste.